Експлицитни и имплицитни глас аутора у реторичкој структури апстраката на енглеском и српском језику

Овај рад има за циљ да испита улогу језичког, дисциплинарног и културолошког контекста у формирању карактеристика апстраката научних радова из машинских и друштвених наука на енглеском и српском језику. Лек­сичко-граматичке особине се анализирају поређењем употребе личних и безлич­них структура и њихове дистрибуције у оквиру реторичких макроструктура (Swales 2005). Све апстракте у корпусу у великој мјери одликује безличност, која је најизраженија у техничким апстрактима, у којима преовладава пасив и уопште нема личних замјеница које упућују на аутора. Стога резултати рада потврђују да се стандардизована реторичка организација машинских апстра­ката одражава и на лексичко-граматички ниво. С друге стране, друштвени апстракти на енглеском језику обилују неаниматним агентивним структурама којима се индиректно говори о ономе што чини аутор. Наиме, оне су показатељ дисциплинарних, али и језичких, разлика чије познавање српским ауторима може бити од користи када желе писати на енглеском језику.

Abstract licence: CC BY-NC

A person counts once a day per paper. We keep no cookie and no address: a reader is a hash that changes every day. Any month under five reads shows no number.