Описна нарација и њени трансмедијални аспекти у роману „Крила“ Станислава Кракова

У првом делу рада представљене су најважније теорије о опису С. Четмена, В. Волфа и А. Нининга. Преузимајући од Х. Мошера типолошко разликовање две прелазне форме између нарације и описа – описну нарацију и наративни опис, разматрамо описну нарацију као хибридну форму прерушене нарације, чија је главна функција описивање. Скаларним приступом дистинктивним својствима описа и нарације указано је на симултанизам и итеративност збивања у описној нарацији, као и на нетелеолошку, асиндетску везу између њих, те на доминацију спацијалног над темпоралним принципом, чиме се описна нарација разликује од раније у теорији описаних поступака таблоа и драматизованог описа. Схваћена као хибридни когнитивни оквир, описна нарација се анализира као трансмедијални феномен у историјскопоетичком контексту, у роману Крила Станислава Кракова. Указано је на антропоморфизацију и персонификовање предметног и света флоре и фауне, као оног облика емоционалног преноса којим се маскира широка палета реакција на рат, како ликова, тако и наративног субјекта. У контексту тада актуелне теорије филмске монтаже С. Ејзенштајна и кинематографског модернистичког писања, описна нарација је протумачена као поступак парадигматичан за депатетизацију и реинтерпретацију ратног метанаратива.

Abstract licence: CC BY-NC

A person counts once a day per paper. We keep no cookie and no address: a reader is a hash that changes every day. Any month under five reads shows no number.