Odnosi treće vrste: kriza, kritika i politika

U ovom tekstu biće reči o Blanšoovom (Maurice Blanchot) konceptu odnosa treće vrste i njegovim političkim implikacijama. Ove odnose ne karakteriše neko specifično svojstvo, već upravo odsustvo tih svojstava. Na taj način, autrui izmiče svim tradicionalnim dihotomijama karakterističnim za zapadnoevropsku tradiciju mišljenja: biće i ništavilo, subjekt i objekt, ja i drugi, prisustvo i odsustvo. Rečima Roberta Esposita (Roberto Esposito), Blanšoov autrui je možda najbolje definisati kao ono što je smešteno „na mestu ukrštanja na kom se jedno neprestano prevodi u drugo: ništavilo se prevodi u biće, prisustvo je ispražnjeno odsustvom, unutrašnjost se izliva u spoljašnjost“. Mišljenje i politika koji nisu oruđa moći, vlasti i održanja statusa quo čini se da su, danas više nego ikad, u rukama odnosa „treće vrste“, mesta na kojima se ukrštaju, prepliću i poništavaju pozicije subjekta i objekta, „nečasnih ljudi“, Lokovog (John Locke) papagaja, Deridine (Jacques Derrida) mačke, Nansijevih (Jean-Luc Nancy) „srca“, Melvilovog (Herman Melville) pisara Bartlbija i drugih. Jedino sa ovih mesta moguće je postaviti, toliko neophodna, drugačija pitanja – pitanja na koja su iz današnje perspektive odgovori još uvek nemislivi.

Abstract licence: CC BY-SA

A person counts once a day per paper. We keep no cookie and no address: a reader is a hash that changes every day. Any month under five reads shows no number.