РАТ ЈЕ ОТАЦ СВЕГА: ПОЛИТИКА РАТА, ИМПЕРИЈЕ И СЛОБОДЕ У ДЕМОКРАТСКОЈ АТИНИ

О Атини V века данас размишљамо као о „златном добу“, добу величине у погледу културе и хуманизма, које карактеришу Партенон, Фидијине скулптуре, Софоклове трагедије, Аристофанове комедије, Тукидидова Историја и настанак Сократове филозофије. Антички извори сугеришу, међутим, да су савременици, за време и после Перикловог доба, „величину“ дефинисали кроз задивљујуће победе у рату, империјалну моћ без преседана, и недостижну слободу – све то захваљујући грађанима подједнако посвећеним, под утицајем моћне грађанске идеологије, непрекидној војној и политичкој доминацији њихове заједнице. Атина је прва грчка држава која је изградила поморско царство и довела принцип демократије до крајњих граница. Царство и демократија су били међусобно повезани; грађани су уживали степен учешћа у политици, моћи и одговорности коме се неће наћи равног током више од два миленијума. А ипак, свега двадесет и пет година након смрти Перикла, изгладнела и исцрпљена Атина је изгубила Пелопонески рат и нашла се на ивици уништења. Овај есеј разматра тензије и противречности, тако пуно значења за наше доба, садржане у атинској политици и идеологијима рата, империје и слободе, као и њихову непосредну повезаност са демократијом.

Abstract licence: CC BY-SA

A person counts once a day per paper. We keep no cookie and no address: a reader is a hash that changes every day. Any month under five reads shows no number.